Savez gluvih i nagluvih Srbije

Kratka istorija našeg nastajanja

O prošlosti našeg Saveza napisano je više od dvadeset knjiga i oko stotinu članaka, zato ćemo sada samo u najkraćim crtama izneti tok nastajanja i razvoja naše organizacije, više u slici a manje u reči, a sve koji su zainteresovani za više detalja upućujemo na bibliografiju u fusnoti.1

Ono što je bitno za naš Savez i što želimo da istaknemo jeste di smo mi od samog početka našeg nastajanja bili autohtona autosocijalna organizacija,

Opširnije: Kratka istorija našeg nastajanja

   

Ovako smo počeli

Faksimil zapisnika sa osnivanja NOF-a gluvih Srbije od 2. XI 1944.godine

Tridesetak gluvih ljudi, koji su preživeli Drugi svetski rat u Beogradu, dvanaestog dana po oslobođelju grada, okupili su se u zgradi svoje škole Društva "Kralj Dečaiski" 2. novembra 1944. godine i samoorganizovali "Narodno oslobodilački front gluvih Beograda", kao ogranak Narodno -oslobodilačkog fronta Srbije.

Organizatori sastanka bili su Mirko Zivlaković, sekretar poslednjeg udruženja gluvih od pre Drugog svetskog rata "Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja" i Jovan Odavić, grafički radnik, koji je važio za najobrazovanijeg gluvog čoveka u gradu. Odavić je podneo referat o potrebi organizovanja gluvih i njihovom priključenju tada jedinoj masovnoj organizaciji svih građana Srbije "NOF-u Srbije". Tom prilikom je doneta i zajednička rezolucija o ciljevima i zadacima organizacije.

Opširnije: Ovako smo počeli

   

Aktuelni članovi rukovodstva

Prema Statutu Saveza Izvršni odbor rukovodi republičkom organizacijom između dve skupštine. Članovi Izvršnog odbora se biraju na period od četiri godine. Do sada je Savezom rukovodio veliki broj predstavnika pokrajinskih i gradskih organizacija koje, na predlog osnovnih organizacija bira Skupština. Svako od njih je doprineo unapređivanju rada organizacije. Želja nam je da javnosti ovom prilikom predstavljamo sadašnji sastav našeg Izvršnog odbora.

Opširnije: Aktuelni članovi rukovodstva

   

Naši predsednici

I dok su sekretari bili realizatori brojnih zaključaka raznih tela u Savezu: kongresa, skupština, konferencija, predsedništava, raznih organizacija unutar Saveza, ali i brojnih zahteva državnih organa počevši od ministarstava do centara za socijalni rad, i društveno-humanitarnih organizacija, a i pojedinih članova, dotle su predsednici prema statutnma i pravilnicima vršili rukovodeću funkciju i određivali smer u kojem treba raditi, donosili odluke o bitnim i globalnim pitanjima i problemima rada organizacije u celini. To je bila počasna funkcija koja je dobrovoljno obavljana.

Opširnije: Naši predsednici

   

Sekretari

Sekretari su "duh pokretač" svake organizadije. Oni su ti koji realizuju zaključke svih tela u organizaciji, oni su ti koji predstavljaju organizaciju u svakodnevnom kontaktu pred trećim licem, oni su ti koji imaju direktni kontakt sa članstvom i koji znaju, ili bar treba da znaju, šta se zbiva u organizaciji i koji su problemi svakog člana, i iznalaze put za njegovo usnešno rešavanje. Iako je njihova funkcija decidno naznačena u statutu, ona se kreće daleko više i daleko dalje.

Opširnije: Sekretari

   

Predsednici i sekretari naših organizacija

Život i rad organizacija našeg Saveza širom Srbije za šezdeset godina svoga postojanja ispisao je svoje istorije. Neke su organizacije objavile svoje monografije povodom raznih jubileja, dok je život i rad drugih, samo u izvodu zabeležen u spomenicama Republičkog Saveza.

Opširnije: Predsednici i sekretari naših organizacija

   

Od zadruge gluvih "UDES" do zaštitnih radionica "DES"

Ekonomski položaj gluvih u prošlosti bio je više nego težak, tako da je jedan od ciljeva organizacije gluvih, još prilikom formiranja, bio osnivanje sopstvenih radionica za zapošljavanje Gluvih radnika. Domet tadašlje ekonomske koncesije je bio zadrugarstvo, te otuda u prvim "Pravilima UDES" (Udruželje defektnih sluhom Srbije) iz 1947. godine čl. 7 i 8 predviđa "okupljalje gluvih radi osposobljavanja i uklapanja u rad radi poboljšanja njihovog položaja".

Opširnije: Od zadruge gluvih "UDES" do zaštitnih radionica "DES"

   

Doprinos Saveza gluvih Srbije školovanju gluve dece

Do 1944. godine u Jugoslaviji su postojale samo četiri škole za gluve: jedna državna u Jagodini, dve banovinske u Zagrebu i Ljubljani, i jedna privatna, Društva "Kralj Dečanski" u Beogradu. Sve zajedno su obuhvatale samo 3% gluve dece stasale za školovanje, ili kako u zvaničnom izveštaju stoji "školom je obuhvaćeno svako deseto gluvo dete".

Opširnije: Doprinos Saveza gluvih Srbije školovanju gluve dece

   

Strana 1 od 5