AktivnostiAktivnosti
Festival KUD gluvih i nagluvih Srbije
ОРГАНИЗАЦИЈАМА ГЛУВИХ И НАГЛУВИХ
XXXIV Фестивал културно-уметничког стваралаштва глувих и наглувих Србије у области Драмско-пантомимских остварења и Модерних игара одржаће се 12. јун 2010. године, са почетком у 13,00 часова, Раднички универзитет Смедерево (сала биоскопа ,,Светлост''), ул. Карађорђева бр. 7.
Škola znakovnog jezika
ШКОЛA ОБУКЕ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ
СА ГЛУВИМ И НАГЛУВИМ ЛИЦИМА
Савез глувих и наглувих Србије у оквиру своје програмске активности, у циљу обуке што већег броја чујућих лица за комуникацију са глувим лицима, организује десету по реду ,,Школу знаковног језика''.
Škole za roditelje
ILI "KLUB RODITELjA"
Jedan posebni vid doprinosa našeg Saveza obrazovanju gluve dece su tzv. "Škole za roditelje Gluve dece". To Je jedan specifični vid, pre svega, saradnje Saveza i porodica, a zatim pomoć školama da se informišu i obuče roditelji male gluve dece kako da postupaju pre nego što ono hoće u školu.
Naša informativna delatnost
Još u prvim pravilima organizacije gluvih u Srbiji iz 1936. godine, između ostalog je predviđeno da se "u cilju informisanja javnosti o radu organizacije pokrenu "Novine gluvonemih", kao i da se "štampaju knjige u cilju kulturnog uzdizanja članstva".
Posle skoro dvadeset i dve godine, tačnije 15. marta 1948. godine, pojavile su se u Srbiji prve novine gluvih nod nazivom "Bilten defektnih sluhom", organ Zemaljskog odbora defektnih sluhom Srbije, čiji je urednik bio Petar Đuričanin.
Izdavačka delatnost
Pored čisto informativne, Savez se bavio i izdavačkom delatnošću o problemima gluvoće. Njome se niko nije bavio, i sem nekoliko "Izveštaja o radu Društva "Kralj Dečanski" (1900 -1940) ni jedne knjige o gluvoći i gluvima nije bilo sve do 1948. godine. Zbog toga je Savez gluvih Srbije osnovao svoju sopstvenu štampariju (Štamparija gluvih "Radivoj Popović") u cilju štampanja knjiga za gluve i o gluvima.Društveno zabavni život u našim organizacijama
Društveno zabavni život naših članova se organizuje i odvija u gotovo svim našim organizacijama. Oblik i intenzitet toga života zavisi od sastava članstva, njihovog uzrasta, i oblasti interesovanja. Razumljivo je da u onim organizacijama u kojima je većina mladih taj život je raznovrsniji i bogatiji, za razliku od onih organizacija u kojima su pretežno stara ogluvela lica. I u jednom i u drugom slučaju, taj život je organizovan, i odvija se po određenom programu, a postoje u gotovo svakoj organizaciji dan ili dani kada je on intenzivniji.Slikarstvo
Sposobnost likovnog izražavanja gluvih je već odavio zapažena. Prvi pomeni datiraju još iz rimskog doba, a prvi gluvi slikar je bio Kvintus Pedius, unuk rimskog konzula, koji je ušao u sve slikarske enciklopedije.
O slikarskom talentu gluvih pisali su u renesansi još slavni Leonardo da Vinči i doktor Đirolamo Kardano. Oni su smatrali da je slikarstvo za gluve izvanredno područje na kojem gluvi mogu da se izraze, jer za to nije potrebna komponeita govora i sluha. Kardano kaže: "Zašto bi veliki majstori bojili velike. površine u crkvama kada to mogu da urade gluvi, a majstori samo da dovršavaju njihove radove kojima bi udahnuli dušu".
Poezija
Poseban vid delatnosti nekih naših članova, u okvirima Saveza, je literarno stvaralaštvo. Javlja se kod članova koji su kasnije izgubili sluh, i čiji je govorni depozit još uvek bogat i aktivan. To književno stvaralaštvo manifestuje se u formi poezije, a manje proze. Kreće se od početnih rimovanih stihova u kratkim pesmicama, do modernističkih pesama u slobodnom stihu.Strana 1 od 3
