Kratka istorija našeg nastajanja

O prošlosti našeg Saveza napisano je više od dvadeset knjiga i oko stotinu članaka, zato ćemo sada samo u najkraćim crtama izneti tok nastajanja i razvoja naše organizacije, više u slici a manje u reči, a sve koji su zainteresovani za više detalja upućujemo na bibliografiju u fusnoti.¹

Ono što je bitno za naš Savez i što želimo da istaknemo jeste di smo mi od samog početka našeg nastajanja bili autohtona autosocijalna organizacija,

Opširnije: Kratka istorija našeg nastajanja

Ovako smo počeli

Tridesetak gluvih ljudi, koji su preživeli Drugi svetski rat u Beogradu, dvanaestog dana po oslobođelju grada, okupili su se u zgradi svoje škole Društva "Kralj Dečaiski" 2. novembra 1944. godine i samoorganizovali "Narodno oslobodilački front gluvih Beograda", kao ogranak Narodno -oslobodilačkog fronta Srbije.

Organizatori sastanka bili su Mirko Zivlaković, sekretar poslednjeg udruženja gluvih od pre Drugog svetskog rata "Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja" i Jovan Odavić, grafički radnik, koji je važio za najobrazovanijeg gluvog čoveka u gradu. Odavić je podneo referat o potrebi organizovanja gluvih i njihovom priključenju tada jedinoj masovnoj organizaciji svih građana Srbije "NOF-u Srbije". Tom prilikom je doneta i zajednička rezolucija o ciljevima i zadacima organizacije.

Opširnije: Ovako smo počeli

Od zadruge gluvih "UDES" do zaštitnih radionica "DES"

Ekonomski položaj gluvih u prošlosti bio je više nego težak, tako da je jedan od ciljeva organizacije gluvih, još prilikom formiranja, bio osnivanje sopstvenih radionica za zapošljavanje Gluvih radnika. Domet tadašlje ekonomske koncesije je bio zadrugarstvo, te otuda u prvim "Pravilima UDES" (Udruželje defektnih sluhom Srbije) iz 1947. godine čl. 7 i 8 predviđa "okupljalje gluvih radi osposobljavanja i uklapanja u rad radi poboljšanja njihovog položaja".

Opširnije: Od zadruge gluvih "UDES" do zaštitnih radionica "DES"

Doprinos Saveza gluvih Srbije školovanju gluve dece

Do 1944. godine u Jugoslaviji su postojale samo četiri škole za gluve: jedna državna u Jagodini, dve banovinske u Zagrebu i Ljubljani, i jedna privatna, Društva "Kralj Dečanski" u Beogradu. Sve zajedno su obuhvatale samo 3% gluve dece stasale za školovanje, ili kako u zvaničnom izveštaju stoji "školom je obuhvaćeno svako deseto gluvo dete".

Opširnije: Doprinos Saveza gluvih Srbije školovanju gluve dece