Doprinos Saveza gluvih Srbije školovanju gluve dece

  Do 1944. godine u Jugoslaviji su postojale samo četiri škole za gluve: jedna državna u Jagodini, dve banovinske u Zagrebu i Ljubljani, i jedna privatna, Društva "Kralj Dečanski" u Beogradu. Sve zajedno su obuhvatale samo 3% gluve dece stasale za školovanje, ili kako u zvaničnom izveštaju stoji "školom je obuhvaćeno svako deseto gluvo dete". 
   
  Škola za gluvu decu Društva "Kralj Dečanski" osnovanaje 1. novembra 1896. godine 
   
  Škola za gluvu decu u Jagodini osnovanaje 1. septembra 1928. godine  
 Za vreme Drugog svetskog rata obe škole u Srbiji su radile sa veoma smanjenim kapacitetom, samo sa jednim do dva odeljenja, sa kojima su se uprave škole premeštale od sela do sela (škola u Jagodini u selima Ribare i Donje Štiplje), a o prijemu nove dece nije bilo ni pomena. Deca su živela u veoma teškim i bednim uslovima, tako da je Savez preduzeo akciju otkrivanja takve dece da bi ih poslao u školu, ili da bi otvorio mala eksterna odeljenja po mnogim gradovima Srbije.  
   
  Mileta Glišić iz sela Zagrađa, opština Gornji Milanovac kada je otkriven od našeg sekretara, i po prijemu u eksterno odeljenje 
  Na III Plenumu Saveza, 18. septembra 1950. godine zaključeno je da Savez pomogne Ministarstvu prosvete Srbije oko obuhvatanja gluve dece dorasle za školovanje, otvaranjem eksternih odeljenja pri redovnim osnoviim školama, s tim što će u tim odeljenjima raditi nastavnici suropedagozi, a Savez će se starati oko smeštaja dece po hraniteljskim porodicama. Tako je otpočela velika akcija Saveza na otva ranju eksternih odelenja u Novom Sadu, Subotici, Požarevcu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici, Zaječaru, Zrenjaninu, Leskovcu, Prištini, Kragujevcu, Čačku, Vranju, Šapcu, Beogradu. Ovim odeljenjima je bilo obuhvaćeno preko 200 dece, što je bila velika pomoć tadašnjim prosvetnim organima Srbije na suzbijanju analfabetizma među gluvom omladinom. 
   
  Inicijator organizovanja analfabetskih tečajeva i eksternih odeljenja je bio predsednik Saveza defektologa i podpredsednik Saveza gluvih Srbije Obren Pavićević, profesor surdopedagog i direktor Škole u Beogradu 
   
  Polaznici analfabetskog tečaja sa svojim nastavnicima i vaspitačima u Zaječaru, jul 1957. godine  
   
  Polaznici eksternog odeljenja u Požarevcu sa nastavnicom Olgom Janjetović (1960) 
   
  A posle dve godine prvi put smo videli Beograd (nastavnik Olga Janjetović i sekretar Saveza Marija Ivanović)  
   
  Onda smo se upisali na trogodišnje profesionalio osposobljavanje (Lj. Veljković i M. Zivlaković) 
   
  A ovako samo izgledali kada smo završili naše školovanje u Požarevcu, sa sekretarom (Marijom Ivanović)  
   
 

Polaznici analfabetskog tečaja u Pirotu (jul 1957. godine) sa sekretarom Dragomirom Ristićem

 
   
  Polaznici analfabetskog tečaja u Požarevcu sa nastavnicima Mirom Potić i Živanom Vlajićem (1. jul 1958. godine) 
   
  Prva generacija gluvih učenika Sandžaka sa nastavnicom Marinom Jovanović, sekretarom SG Nazimom Sadovićem i predsednikom Redžepom Selimovićem (1. septembar 1958. godine) 
   
 Polaznici eksternog odeljenja u Kraljevu 1960. sa nastavnikom Aleksandrom Mandićem i sekretarom Saveza Mirjanom Pujom  
   
 Polaznici analfabetskog tečaja 1. jula 1955. godine u Pirotu sa sekretarom Ristićem i nastavnicima Milenom i Dobrosavom Dimićem 
   
 Učenici eksternog odeljenjau Leskovcu 1960. godine sa nastavnicom Draganom Bulatović-Grudanović, sekretarom Srbije Mirkom Zivlakovićem, sekretarom Saveza gluvih Leskovca Olgom Bulajić i direktorom Osnovie škole Vuk Karadžić pri kojoj je radilo odeljenje  
   
 

Polaznici analfabetskog tečaja u Užicu (1957) sa nastavnikom Miodragom Mihajlovićem i nastavnicom Jelicom Mijatović

 
 

Posle završenog prvog analfabetskog tečaja u Užicu (od 24. jula do 23. avgusta 1957. godine) kod organa prosvete javila se ideja da se otvori i specijalna škola, pa je NO opštine Užica doneo odluku 9. septembra 1957. godine da se pri redovnoj osnovioj školi "Dušan Jerković" otvori eksterno odeljenje za gluvu decu. Prvi nastavnik je bila Leposava Vuković, da bi se kasnije kolektiv uvećavao i prerastao u redovnu školu

Vremenom škola se razvijala, dok najzad nije prerasla u samostaliu osnoviu školu za gluvu decu "Miodrag Matić", i posebnu stručnu školu, da bi na kraju, uz mnogo muka i prepreka, posle nekoliko projekata, bila sazidana sadašnja zgrada škole.

U novom Sadu pri redovnoj školi "Jovan Popović" postoji odelenje od 1 do IV razreda za učenike oštećenog sluha.

 
   
   
 Prvi nastavnici eksternog odeljenja u Užicu: Leposava Vuković, Slobodanka Matić, Danica Joksović, Gordana Mićić, Zvezdanka Zlatar i Anka Šarčević, sa direktorom škole Đorđem Kerkovićem 
   
 

Škola za gluvu i nagluvu decu u Užicu sazidana uz ogromno zalaganje Saveza gluvih i nagluvih Srbije

 
   
  Škola za gluvu decu u Nišu, podignuta 1974. godine
uz pomoć svih škola za gluvu decu Srbije, koje su se odrekle
svoje jednogodišnje dotacije da bi se zgrada završila		 
   
  Školski centar za gluvu i nagluvu decu u Subotici  
   
 U jednom odeljenju Škole za decu oštećenog sluha u Subotici sa direktorom Miloradom Mrvićem 
 

Na mnogim od ovih škola Savez gluvih i nagluvih Srbije je postavio spomen ploče u znak sećanja na doprinos koji je Savez uložio u njihovu izgradlju i modernizaciju.

 
   
 Sekretar Saveza gluvih Srbije Mirko Zivlaković otkriva spomen ploču na zgradi škole u Kragujevcu (1949. godine) (kraj njega je direktor škole Đorđe Marković)  
   
  Škola za gluvu decu u Kragujevcu danas posle dogradnje1999. godine 
   
 Otkrivanje spomen ploče na zgradi škole za gluvu decu u Nišu, u Paliluli, na jednom od tri paviljona "Gradskog doma učenika u privredi" (Mirko Zivlaković i nastavnički kolektiv) 
  Na inicijativu Sreskog odbora Saveza i njegovog sekretara Blagoja Guberinića u Čačku je 3. septembra 1953. godine pri osnovioj školi "Vuk Karadžić" otvoreno najpre jedno, a zatim drugo i treće eksterno odeljenje za gluvu decu koje su vodili Persida i Radomir Brković i Ljiljana Bradajić. Ta su se odeljanja održala gotovo dvadeset godina. Pri Savezu gluvih je više od pet godina bila otvorena i "Ambulanta za slušnu i govornu rehabnlntaciju nagluve dece", dok najzad nije pripojena Medicinskom centru u Čačku. 
   
 Pred spomenikom Nadežde Petrović u Čačku sa nastavnikom Radomirom Brkovićem 
   
 Na času auditornog treninga u Domu gluvih u Čačku  
   
  Persida i Radomir Brković na času sa svojim učenicima 1958/59. god. 
   
  Ovako smo izgledali na završetku školske 1968/69. godine  
 

Na osnovu dosada izloženih činjenica, ali ne i svih sa kojima raspolažemo, možemo zaključiti da su se:

• Eksterna odeljenja javila u Srbiji u određenom društvenom trenutku, kada kapacitet jedine državne škole nije mogao da primi četiri generacije gluve dece (zaostale zbog rata) dorasle za školovanje. Tada su ova odeljenja bila nužna palijativna mera da se ovaj problem reši i sa obrazovnog, i sa socijalnog aspekta.

• Inicijator otvaranja ovih odeljenja je bio Savez gluvih Srbije koji ih je organizovao, delimično subvencnonirao, a često i plaćao hraniteljskim porodicama i samim nastavnicima ovezbeđivao platu za njihov rad. Duh pokretač čitave ove akcije bio je tadašnji predsednik Obren Pavićević.

• Odeljenja su izvršila izvanrednu prosvetno socijalnu misiju u petnaest gradova Srbije odjednom, tako da je šezdesetih godina provincijska javnost saznala o mogućnosti obrazovanja ove dece i mogućnosti njihovog učenja govoru i profesionaliog osposobljavanja.

• Mnoga odeljenja su, nakon kraćeg ili dužeg vremene, posle završetka školovanja obuhvaćene generacije bila zatvorena, dok je grupa odeljenja iz Užica i Kragujevca prerasla u posebne škole.

• Život ovih odeljenja predstavlja jednu od najsvetlijih tačaka u kulturno-prosvetnoj prošlosti Saveza gluvih Srbije. Mnoga od njih su napisala stranice u spomenicama Saveza gluvih, ili spomenicama svojih škola. Za sve ovo veliko priznanje pripada mladim nastavnicima surdopedagozima, koji su u njima nalazili rešenje svoga poziva i egzistencije.

 
   
  Omladineka radna brigada gluvih je od 5. maja do 10. oktobra 1949g. gradila školu za gluvu decu u Zemunu 
  I na kraju, još jedna činjenica, koja je već zaboravljena, a mi želimo da je oživimo i sačuvamo od zaborava, a to je da je gluva omladina u sistemu Omladinskih radnih brigada, izgradila školu za gluvu decu u Zemunu. U arhnvi Saveza, a i Surdopedagoškom muzeju, nalazi se dokumenat, spisak od 149 gluvonemih omladinaca i omladinki koji su u vremenu od 5. maja do 10. oktobra 1949. godine gradili u dve smene zgradu današnje škole, na kojoj je Savez gluvih Srbije (Mirko Zivlaković) postavio spomen ploču, koja se i danas tamo nalazi. 
   
 Sekretar Saveza Mirko Zivlaković otkriva spomen ploču na zgradi škole u Zemunu 
 

Sve ovo pokazuje sa koliko se ljubavi, brige i staranja naš Savez borio da se obrazovni nivo gluvih u Srbiji podigne na jedan viši nivo, i time gluvim ljudima obezbedi bolja sutrašnjica.

Ovde želimo istaći još jednu činjenicu, a to je da se Savez zalagao za realizaciju preporuka UNESCO-a i Svetske federacije gluvih da se u školama za gluvu deiu pored čisto oralne metode koristi i znakovna metoda i daktilologija. Nakon veoma mnogo zalaganja, Ministarstvo prosvete je u najnovijem "Programu rada za decu oštećenog sluha", kao i u "Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja" od 17. juna 2003. godine (član 7 tačka 40), doneo odluku da se "obrazovno
vaspitni rad sa licima koja koriste jezik znakova, nastava izvoai na jeziku znakova, i pomoću sreastava toga jezika". Od tada Savez gluvih i nagluvih Srbije i Crne Gore, a kasnije samo Savez gluvih i nagluvih Srbije, počinju da organizuju tzv. "Škole gestovnog govora", koje su završili mnogi nastavnici i vaspitači škola. Paralelno sa tim javili su se i prvi "Priručnici za učenje gestovnog govora", Beograd 1996. i 2002., kao i "Moj prvi gestovni rečnik". Novi Sad 2003., drugo izdanje "Znakovnog rečnika" Beograd 2003. i nekoliko priručnika. Do sada smo organizovali više tečajeva "Škola gestovnog govora":

a) Na saveznom nivou, uz saradnju sa SGNV: Vrnjačka Banja (5-12.1U 1997.), Budva (5-12.IX 1998.), Vrnjačka Banja (10-20.IX 1999.), Vrnjačka Banja (7-17, IX 2000.)

b) Na republičkom nivou: Aranđelovac (20-27.X 2002.) i Zlatibor (23-30.XI 2003.)

 
   
   
 Ispitna komisija "Škole gestovnog govora", Aranđelovac 2002. god., sa sekretarom SGNSCG gospodinom Miletom Crevarom 
 


c) Na lokaliom nivou od strane organizacija Saveza: Zrenjanin, Velika Plana, Novi Pazar, Požarevac, Smederevska Palanka, Pirot, Subotica, Novi Sad, Kragujevac, Zaječar.
d) Udruženje studenata sa hendikepom Novosadskog Univerziteta organizovalo je u dva navrata tečajeve gestovnog govora.

 
   
  Na jednom od časova "Škole gestovnog govora" (Zlatibor, 2003.)  
   
  Učesnici "Škole gestovnog govora" (Zlatibor 2003.)  
 

Ovde, takođe želimo napomenuti da je Savez gluvih i nagluvih Srbije čitavu ovu akciju bazirao na preporukama Evropske unije gluvih, koja je 6. decembar proglasila "Danom gestovnog govora". Tom prilikom kod nas se proglašavaju novi prevodioci i tumači koji su ta zvanja stekli nakon obuke i polaganja ispita provere znanja pred komisijom SGNSCG.

S obzirom da je u Srbiji povećan broj prevodilaca i tumača to je 19. aprila 2003. godine osnovana "Sekcija za prevodioce i sudske tumače" pri Saveznoj organizaciji, koja je septembra 2003. godine donela i svoj etički kodeks. SGNSCG svakom ko završi sa uspehom tečaj, dodeljuje certifikat - diplomu, kojom se registruje kod svog domicilnog okružnog suda za zakletog profesionalnog prevodioca za gluve, a shodno Uredbi o stalnim sudskim tumačima (Sl.glasnik Srbije br. 11/1990. godine). Smatramo da je SGNS ovakvim projektima dao je izuzetan doprinos u poboljšanju socijalne komunikacije gluvih sa svojom sredinom.

 
   
  Kurs gestovnog govora Međuopštinske organizacije SGN Kragujevca 2004. godine, sekretar Suzana Maslać demonstrira gestove 
< Prethodna   Sledeća >