Savez gluvih i nagluvih Srbije imao je veliku ulogu u borbi da se gluva lica osposobe za korisne i produktivne članove društva i skinu sa tereta države, boreći se da se obezbede adekvatni uslovi za uspe šnu rehabilitaciju, školovanje, pr ofesionalnu orijentaciju i osposob ljavanje, zapošljavanje, kulturno i sportsko uzdizanje i socijalizaciju u društvu. Ta borba se vodila sa orga nima vlasti, da se obezbede adekvat ni normativni uslovi za ostvariva nje prava gluvih u svim oblastima života, ali i sa porodicama gluvih osoba da se njihova deca uključe u nor malne tokove života. Prvi zadatak, novoosnovane organi zacije gluvih posle Drugog svetskog rata (2. novembra 1944. godine), koja je nosila naziv „Narodnooslobodila čki front gluvih“ bio je okupljanje i evidentiranje gluvih lica koja su preživela ratne strahote, koja su bi la prepuštena sama sebi, neobrazo vana, besposlena i komunikativno izolovana. Da bi pokazali svoje mogu ćnosti, gluvi su počeli da formi raju radne brigade koje su se uključi le u sve akcije obnove porušene ze mlje. Brigade su radile na otklanjanju ruševina, podizanju fabrika, domo va, škola, kao i na izgradnji auto pu teva i pruga. Problem zapošljavanja rešavan je upućivanjem gluvih na rad

u otvorenu privredu i osnivanjem so pstvenih zaštitnih radionica, koje su nam nažalost, na kraju, promenom društvenog sistema, mimo naše vo lje oduzete. Trajni zadaci u pravcu rešavanja potreba gluvih i nagluvih lica u na šoj zemlji ukazivali su na nužnost kontinuiranog i sveobuhvatnijeg ra da, da bi se išlo u korak sa razvojem našeg društva. Pristupilo se otva ranju domova i klubova, prvo u većim a kasnije u manjim mestima, tako da danas imamo 45 organizacija u celoj Srbiji. Akcije, koje se vode preko Saveza glu vih i nagluvih Srbije u poslednje vre me ostavljaju tragove u rezultatima koji imaju svoje vrednosti u cilju bo ljeg i uspešnijeg egzistiranja gluve i nagluve ličnosti u našoj društvenoj zajednici. Najvažnije je da su gluvi i nagluvi danas u većoj meri animira ni da pružaju svoj doprinos ostvari vanju zajedničkih ciljeva i zadataka. Neke od tih akcija, kao što su semi nari znakovnog jezika, realizovanje projekata, upoznavanje javnosti pu tem bilborda, TV spotova i elektron skim putem imale su svoj začetak u našem Savezu, a sada se koriste u ce loj Srbiji. Nas, koji pratimo rad na ših organizacija svi ovi značajni uspesi postignuti u proteklom peri

odu mogu samo radovati i mi smo na njih ponosni. Značajna prednost u svemu tome je što se ne radi kampanj ski, parcijalno već sve akcije idu na bazi globalno usvojenog dugoročnog programa, i to je za našu organizaci ju velika prednost. Osim toga, impo nuje rešenje pitanja informisanos ti članstva i jačanje veza između čla nstva i organizacija, putem sopstve nog časopisa „Naš svet“, koji izlazi od 2000. godine. Znamo da sve to ne zavisi samo od materijalnih moguć nosti, koliko o ljudima, njihovoj upo rnosti i želji za ostvarenje težnje gluve ličnosti za punopravnijim tretmanom. To se vidimo, uz pomoć Resornog ministarstva za socijalna pitanja postepeno ali uspešno ost varuje i ima znatnog uticaja na rad ostalih organizacija u Srbiji. Danas nam je primarni cilj da se bo rimo za usvajanje Zakona o znakovnom jeziku. Nadamo se da ćemo ova prava uskoro rešiti preko Resornog mini starstva za rad, zapošljavanje, bora čka i socijalna pitanja – Sektora za zaštitu OSI. Finansiranju aktivnosti našeg Sa veza morala bi se posvetiti veća pa žnja sa stanovišta njegove društve no značajne uloge. U tom pravcu stal no insistiramo na zakonskom reguli sanju ovog pitanja koje je od interesa za naše članove. Takođe, prisutna je i potreba za društvenim benefici jama za gubitak sluha, kao što je to slučaj u većini zemalja. Već godinama naš Savez punu pažnju pridodaje usavršavanju sistema me đusobnog komuniciranja, manuelnim i tehničkim pristupima; zatim obez beđivanju pristojnog broja tumača i prevodilaca za gluve za kojim se ose ća velika potreba, organizovanje sta lnih škola za učenje znakovnog jezika za čujuću populaciju, kao i stručno proučavanje načina komuniciranja gluvih i nagluvih.

Pošto, preko 40 godina volonterski radim u raznim forumima naših or ganizacija mogu reći da je naš Savez značajno uticao, direktno ili indi rektno, na rešavanje mnogih potreba gluvih i nagluvih na međunarodnom planu. Razmena iskustva, moralna po drška, međunarodna solidarnost, organizovanje mnogobrojnih struč nih skupova na raznim nivoima, uti caj na donošenje odluka, predloga i preporuka doprineli su da Savez glu vih i nagluvih Srbije danas uživa ugled na širem planu. To se tumači i željom samih gluvih, da aktivno uče stvuju u procesu svoje vlastite reha bilitacije i to je veliki plus, jer se zna da rehabilitacija i socijaliza cija nikad nije uspešna ako u njoj ak tivno, a ne pasivno učestvuje sam sub jekt. Od osnivanja do danas naš Savez je bio i ostao samostalna, dobrovoljna, nepolitička, vanstranačka društ veno-humanitarna organizacija koja okuplja gluva i nagluva lica, bez ob zira na pol, veru i naciju u cilju os tvarivanja njihovih prava, putem ko ordinacije u radu opštinskih, ok ružnih, gradskih i pokrajinskih or ganizacija na teritoriji Republike Srbije. Iza nas je 70 godina rada za dobro glu vog čoveka, i dosta dobrih rezultata koji su ostvareni u saradnji sa lokal nim organizacijama. Svime što smo postigli mi se ponosimo, i sve to nam daje snagu da nastavimo istim putem u cilju dalje afirmacije gluvih i na gluvih lica. Ovom prilikom želimo da prikaže mo deo naših aktivnosti u posled njih deset godina kako bi se članstvo i šira javnost još više upoznali sa našim radom i borbom za kvalitet niji život gluvih i nagluvih osoba u Srbiji.

Kratak pregled razvoja SGNS-a

Kako je IO SGNS sugerisao da se u ovoj monografiji ne piše de taljno o istorijatu Saveza u prvih 60 godina, jer bi se iste stvari ponavljale nekoliko puta, odlučeno je da se detaljnije prikaže rad i aktiv nosti Saveza i članstva u poslednjih deset godina. Ovom prilikom dajemo kratak pre gled razvoja Saveza. Kako u dokumentaciji SGNS nismo pronašli potpune podatke o istori jatu udruženja gluvih pre Drugog sve tskog rata, koristili smo podatke iz ranijih monografija SGNS i SGNJ. U Spomenici desetogodišnjice rada Saveza gluvih Srbije (1954) Mirko Zivlaković piše Iz pravila „Udru ženja gluvonemih za Beograd i okolinu” može se videti da je ovo Ud ruženje, svakako prvo na teritoriji Srbije, osnovano 7. februara 1926. godine od grupe gluvih. Posle pauze od skoro sedam godina, došlo je 1935. god. ponovo do formi ranja Udruženja gluvonemih, od na prednijih gluvih iz Beograda i Skop lja, koji su Udruženju dali naziv „Ud ruženje gluvonemih domovine Jugos lavije”. Na skupštini Udruženja 1938. godi ne za predsednika je izabran Mirko Zivlaković, (kasnije predsednik Gl avnog odbora Saveza gluvih za Srbi ju). Otad je počelo preorijentisanje u celokupnom radu i pronalaženje no vih puteva i metoda kako bi se izaš lo iz teškog stanja i u Beogradu stvo rila solidna organizacija gluvih. Ta je akcija došla do izražaja naročito onda, kad su se redovi gluvih u Beo gradu popunili dolaskom drugova iz Skoplja: Stevana Lazarevića, Pante Gerasimova, Tasića i dr. Tako je go dinu i po dana pred sam rat stvorena organizacija gluvih u Beogradu „Dr uštvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja”, čija je pravila izradio naš poznati surdopedagog Milić Ra ković. U radu društva, prema tadaš njim prilikama, postignuti su vidni rezultati: organizaciono učvršće nje, okupljanje u društvo pored glu vih, još i velikog broja čujućih pri jatelja, stvaranje savetodavnog odbo ra Društva u kome su bili naši poz nati surdopedagozi: Veljko Ramada nović, Miodrag Matić, Milisav Do šljak i dr., učvršćene veze i sarad nja s bratskim društvima u LJubljani (Sitar), Zagrebu, Skoplju, Mariboru i dr. Jovan Odavić u ,,Obelisku dvadese togodišnjici SGJ 1944-1964”, Beo grad, ističe da je prvo društvo glu vih u Srbiji osnovano 7. februara 1926. godine, koje je postojalo samo do 1928. godine, kada je prestalo sa radom. Zadatak društva je bio okup ljanje gluvih, kulturno-prosvetno uz dizanje i pomaganje u slučaju nezapo slenosti, bolesti ili smrti.

U Beogradu je 1935. godine osnovano novo društvo pod nazivom: Udruže nje gluvonemih domovine Jugoslavi je , sa zadatkom da ujedini u organizaciju sva ostala društva sa prostora Jugoslavije. Na vanrednoj skupš tini ovog društva, 1936. godine po kušalo se doći do sporazuma, ali bez uspeha, jer je nije bilo dogovora sa društvima koja su postojala u LJublja ni, Zagrebu i Skoplju. Zbog toga je 1938. godine održana skupština ovog društva na kojoj su izvršene organizacione izmene, pa je stari naziv kao neodrživ zamenjen novim: Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja , u koje se mogao učlaniti svaki gluvi, bez obzira oda kle je. Drugog novembra 1944. godine u Beog radu, nekoliko desetina uglavnom školovanih gluvih, bivših članova Društva školovanih gluvih i njiho vih prijatelja organizovalo je maso vnu konferenciju na kojoj je doneta odluku o osnivanju Narodnooslobo dilačkog fronta gluvih , prve orga nizacije gluvih u oslobođenoj zemlji. Inicijatori sazivanja ove konfere ncije bili su Mirko Zivlaković i Jovan Odavić. Zahvaljujući razume vanju tadašnjeg upravnika Doma sle pih, profesora Miodraga Matića ko nferencija je održana u jednoj od pr ostorija bivšeg društva Kralj De čanski u Kralja Milutina ulici broj 79. Ciljevi i smernice mogu se defini sati u dve tačke: 1. Okupljanje i angažovanje svih glu vih iz Beograda kroz jednu jedin stvenu organizaciju da preko nje daju svoj puni doprinos za što br že oslobođenje naše zemlje i 2. Da se kroz ovo udruživanje omogu ći svakom gluvom da se stručno i intelektualno uzdiže i tako pos tane svestan i punovredan član društvene zajednice, kako bi joj svojim intelektualnim i fizič kim sposobnostima mogao što vi še koristiti. Prvi odbor izabran na ovoj konfere nciji sačinjavali su: predsednik Mirko Zivlaković, potpredsednici Stevan Lazarević i Miodrag Radisa vljević, sekretar Jovan Odavić, čla novi Igorina Kolombatović, Boži dar Dimitrijević, Vladimir Janko vić, Vojislav Rajković, Dragomir Lu kovići Milutin Vukadinović. Početkom 1945. godine, na jednom od svojih sastanaka, odbor Narodnoos lobodilačkog fronta gluvih , je do neo odluku da se otpočne sa pripre mama za osnivanje udruženja. U tom smislu izabran je pripremni odbor od tri lica (Tasić, Radosavljević, Mitrović) koji je uz pomoć fronta radio na pripremi za osnivanje. Ovaj odbor održavao je zajedničke sastan ke sa odborom NOF-a jednom mesečno, a u međuvremenu održavani su poseb ni sastanci. Po predlogu datom na zajedničkom sastanku novo udruženje trebalo je da se zove Udruženje gluvo nemih radnika, odnosno radnica Sr bije. Ovim se želelo podvući da ud ruženje uglavnom obuhvata radnikece s obzirom da u to vreme i nije bilo, ili je bilo vrlo malo intelektualnih zanimanja medu gluvima. Delatnost Udruženja po tom predlogu trebalo je da obuhvati teritoriju Srbije sa Voj vodinom i Kosmetom.

Pošto su zajed ničkim naporima odbora NOF-a i pripremnog odbora izvršene prip reme i sastavljena pravila, 9. III 1945. g. Povereništvo unutrašnjih poslova ASNOS-a svojom odlukom broj 492 odobrilo je ova pravila. Već tada udruženje je brojalo oko 100 članova, da bi se uskoro ovaj broj povećao na nekoliko stotina. Pravilima udruženja precizirani su ciljevi i zadaci, koji su se uglav nom sastojali u okupljanju gluvih i nastojanju da im se što više pomogne u njihovom svakodnevnom životu. Ovo udruženje je u stvari bila prva zvanično osnovana organizacija glu vih u našoj zemlji i jedna od prvih društvenih organizacija koje su po čele sa aktivnom delatnošću u kori st svoga članstva, posle oslobođenja naše zemlje, i ne samo članstva, već kategorije gluvih lica uopšte. Po red zadataka koje je trebalo da izvr ši front gluvih, novoosnovano udruženje je svoju delatnost znatno proširilo novim zadacima, u pored toga ono je pokrenulo akciju i za osnivanje opšte Jugoslovenske organizacije gluvih, jer je to iziskivao položaj gluvih i potreba da se kroz udružene napore što više doprinese opštoj stvari. Na ovo je uticala i činjenica da je u početku stanje kadrova i iskustvo u radu medu gluvima bilo dosta ograničeno, a udruženim snagama bi se lakše mogli rešavati problemi. Na konferenciji u Zagrebu, održanoj 14. oktobra 1945. godine, osnovan je Savez defektnih sluhom Jugoslavije. LJubomir Savić, u monografiji „XXX godina saveza gluvih i nagluvih Srbije“ (1974) ističe da je prvo udruženje gluvih lica u Srbiji osnovano je 7. februara 1926. godine, pod nazivom ,,Udruženje gluvonemih za Beograd i okolinu”, sa sedištem u Beogradu. Udruženje je konstituisano 7. II 1926. godine, dok su pravila doneta 11. III 1926. godine, a potvrdilo ih je Ministarstvo unutrašnjih dela 15.VII 1926. godine pod br. U-28232. Udruženje gluvonemih „Kraljevina Jugoslavija” je osnovano u Beogradu 20. septembra 1935. godine. U čl. 1 svojih Pravila ono ističe svoju povezanost sa prethodnim udruženjem čijom reorganizacijom je i nastalo, a dobilo je i nova pravila (umesto statuta) i svoje zadatke je znatno proširilo. Na osnivačkoj skupštini Udruženja, održanoj 20. septembra 1935. godine, izabran je upravni odbor koji su sačinjavali: predsednik Mateja Janošević, potpredsednik Božidar Dimitrijević, sekretar Marko Jakupić, blagajnik Božo Brnčić, dok su članovi uprave bili Jovan Nikezić i Đorđe Jovanović. Nadzorni odbor su sačinjavali: predsednik Velimir Zakić, dok su članovi bili Milun Pjevčević i Đorđe Kovalenko. Rad Udruženja odobrilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odeljenje za državnu zaštitu posle sedam meseci od osnivanja pod br. 20.077 od 25. aprila 1936. godine, a na osnovu paragrafa 4 tačke 4. Zakona o udruženjima, zborovima i dogovorima. Za razliku od M. Zivlakovića i J. Odavića, koji kažu da je skupština Udruženje gluvonemih (na kojoj su usvojena nova pravila i promenjen naziv u „Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja“), održana 1938. godine, Savić ističe da je 2. aprila 1939. godine moralo doći do održavanja vanredne skupštine Nakon kraće diskusije prihvaćeno je aklamacijom da se zove „Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja”. Tako je otpočelo sa radom treće društvo gluvih u Srbiji. Privremena uprava društva je donela nova pravila, na bazi starih, te su stvoreni bili svi uslovi da se staro društvo reorganizuje, izabere nova uprava, da novi naziv društva i otpočne sa radom kao nova organizacija. Stara društvena pravila je redigovao Milić Raković skoro tri meseca tako da su tek 21. septembra 1939. godine pod br. 32.841 odobrena od strane Odeljenja za državnu zaštitu Mi„kako bi se prekinulo sa starom praksom i kako bi se povratila vera članstva u upravu društva”. nistarstva unutrašnjih poslova. Savić dalje kaže: „Samo dvanaest dana posle oslobođenja Beograda, sastanak grupe slušno oštećenih lica, nekadašnjih članova ,,Društva školovanih gluvih i njihovih prijatelja” snovalo je novu organizaciju „Narodno-oslobodilački front gluvonemih“ 2. novembra 1944. godine u prostorijama Doma gluvonemih društva „Kralj Dečanski” u ulici Kralja Milutina br. 79. Inicijatori sastanka gluvih Beograda su bili Mirko Zivlaković, sekretar bivšeg „Društva školovanih gluvih i njihovih prijatelja”, koji je imao najviše iskustva i rutine u radu organizacije i Jovan Odavić, knjigovezački radnik. Na sastanku su usvojili rezoluciju u kojoj su jasno naglašeni ciljevi organizacije: 1. Okupljanje svih drugova i drugarica u jednu jedinstvenu organizaciju, sa ciljem da svi daju od sebe podjednake priloge za što brže i efikasnije oslobođenje naše zemlje, i 2) da se povremenim sastancima što više upotpuni vaspitanje i obrazovanje gluvih, da bi i oni, kako fizičkim tako i umnim i duhovnim sposobnostima koristili celini.

Sa starim pravilima „Društva školovanih gluvih i njihovih prijatelja” više se nije moglo raditi, pa su urađena nova pravila. Idejni tvorac pravila bio je predsednik Mirko Zivlaković, koji je 10. XII 1944. godine podneo Pravila na odobrenje sednici odbora. Dileme je bilo u pogledu naziva, jer postojeći naziv više nije bio održiv, pa su jedni predlagali da se zove „Udruženje gluvonemih za Srbiju” dok su drugi bili za naziv „Udruženje gluvonemih radnika i radnica Srbije”. Na sastanku od 17. XII 1944. godine preovladao je drugi naziv, jer je u nazivu udruženja trebalo istaći da ,,smo mi radnici, korisni članovi društva i države, te će se nama kao radnicima uvek od strane državne vlasti izaći u susret”. Tako je došlo do osnivanja nove organizacije gluvih. Sticajem okolnosti stekle su se dve organizacije u Beogradu, „NOF gluvih“ kao neka vrsta rukovodeće političke organizacije gluvih, koja je delovala u tome smislu i masovna organizacija članstva pod nazivom „Udruženje gluvonemih radnika i radnica Srbije, koja će biti pod zaštitom NOF-a gluvih“. U odbor su ušli kako lica iz NOF-a tako isto i lica iz članstva i to: iz NOF-a Zivlaković, Odavić, Lazarević, Janković i Kolombatovićeva, a iz redova članstva: Jovan Tasić, Sergije Mitrović. Nikola Kolarević, Mihajlo Rajković i Milan Kljajić. Na sednici od 24. decembra 1944. godine konstituisan je odbor Udruženja po funkcijama, pa je za predsednika izabran Vladimir Janković, a za sekretara Mirko Zivlaković, za pomoćnog sekretara Jovan Odavić, za blagajnika Stevan Lazarević, za pomoćnika blagajnika Nikola Kolarević a za članove odbora: Jovan Tasić, Sergije Mitrović i Igorina Kolombatović, a za zamenike Mihajlo Rajković i Milan Kljajić. Ovo dvojstvo je trajalo sve do 4. marta 1945. godine. Na X sednici NOF-a gluvonemih, održanoj 4. marta 1945. godine, odlučeno je da se od danas pa sve do glavne skupštine, sednice Udruženja i NOF-a gluvih održavaju zajednički svake poslednje nedelje u mesecu kojeg će se dana održavati i radni skup svih članova. Da bi se posao Udruženja mogao brže i efikasnije obavljati osnovan je „Radni skup” koji će punovažno rešavati sve poslove, a ukoliko se ukaže potreba moći će sazvati vanrednu sednicu oba odbora. U radni skup su izabrani: M. Zivlaković. V. Janković, J. Odavić, M. Radisavljević, B. Dimitrijević i S. Lazarević. Tako je došlo do spajanja obe organizacije u jedinst8 9 10 11 veno Udruženje. Jedna od posebnih akcija Udruženja je bila i saradnja sa Jedinstvenim narodno-oslobodilačkim frontom gluvonemih za Hrvatsku u Zagrebu, sa „Društvom gluvih federalne Slovenije” u LJubljani oko osnivanja jedinstvene organizacije gluvih za celu zemlju.

Inicijativa je bila obostrana, tako da 14. oktobra 1945. godine dolazi do osnivanja jedinstvene organizacije „Udruženja defektnih sluhom Jugoslavije”, u čijem će sastavu raditi i „Udruženje defektnih sluhom Srbije”. Posle osnivanja jedinstvenog udruženja na prostoru Federativne narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), 14. oktobra 1945. godine u Zagrebu, pod nazivom „Udruženje defektnih sluhom FNRJ“, republike su koristile ovaj naziv i dodavale Zemaljski odbor. Na skupštini „Udruženje defektnih sluhom FNRJ“ Zemaljskog odbora za Srbiju, novembra meseca 1947. godine, naziv je promenjen u „Udruženje defektnih sluhom Srbije“ (UDES). M. Zivlaković, u „Spomenici desetogodišnjice rada Saveza gluvih Srbije 1944-1954″, Beograd 1955, ističe da je posle osnivanja jedinstvene organizacije, ,,Udruženje defektnih sluhom FNRJ” Zemaljskog odbora za Srbiju, još više pojačan rad na širenju organizacione mreže, a zacrtani programi su se odvijali po sektorima: : organizaciono učvršćenje, stvaranjem teritorijalno nadležnih pododbora uže Srbije, Pokrajinskog odbora APV i Oblasnog odbora AKMO, s mrežom gradsko-sreskih odbora Saveza, koji u saradnji s nadležnim organima narodnih vlasti rade na svima problemima gluvih. : stvaranje vlastitih domova kulNa organizacionom sektoru Na kulturno-prosvetnom sektoru ture u centrima mnogih odbora, u kojima se gluvi idejno-politički i kulturno-prosvetno uzdižu u okviru svojih kulturno-prosvetnih i umetničkih društava ili sekcija. Čvrsta povezanost sa svim domovima i školama gluvih i njihovim nastavnicima, od kojih mnogi aktivno sudeluju u radu organa SGJ. Uspešna borba za proširenje mreže domova i škola za gluvu decu i učenike u privredi (Niš, Prizren, Kosovska Mitrovica, Zrenjanin, Bela Crkva, Novi Sad, Beograd) i, kao rezultat, brojno povećanje dece i učenika u privredi u školi kao i povećanje broja opismenjenih. : stvaranje samostalnih privrednih preduzeća Saveza (Beograd, Niš, Novi Sad i Subotica) sa 27 privrednih radionica i 600 radnika i učenika u privredi. : skoro potpuno preuzimanje na sebe uloge glavnog faktora na polju socijalno-zdravstvene pomoći gluvima, pomoći u zaposlenju i u ostalim potrebama. : stvaranje jakih fiskulturnih centara, gde se gluvima omogućuje da se radi svog fizičkog uzdizanja bave raznim vrstama sportova. UDES je kasnije nekoliko puta menjao naziv (Glavni odbor za Srbiju – 1949; Savez gluvih Srbije – 1951; Republički odbor Saveza gluvih Srbije – 1957; Republička konferencija Saveza gluvih i nagluvih Srbije – 1970; Savez lica oštećenog sluha Srbije – 1979; Savez gluvih i nagluvih Srbije – Republički odbor Saveza gluvih i nagluvih Srbije 1980; Savez gluvih i nagluvih Srbije – 1997, do danas). Čitaoce koji su zainteresovani da se detaljnije upoznaju sa istorijatom Saveza upućujmo na monografije SGNS i druga izdanja (nazivi se nalaze u oblasti Literatura).