Српски знаковни језик

Превод Закона о употреби знаковног језика на српски знаковни језик

О знаковном језику постоје бројне предрасуде, а погрешно разумевање његовог порекла, улоге и карактеристика широко је распрострањено.

Знаковни језик је природни људски језик визуелно-мануелног типа који се одликује фонолошком, морфолошком, синтаксном и семантичком структуром.

Знаковни језик је настао у заједници глувих и није га изумео појединац.

Темини „гестикулација” „гестовни језик“ и „гестовни говор“ нису одговарајући с обзиром да се „гест“ односи на спонтани, пропратни покрет руку и тела при усменом говору.

Знаковни језик је ЈЕЗИК, који чине знакови који се формирају покретима руку и других делова тела, укључујући фацијалну експресију, позицију тела и покрете усана, којима се преноси одређени смисао. То је језик који има своју фонологију, морфологију, семантику, синтаксу, као и говорни језици.

Конвенција о правима особа са инвалидитетом Уједињених нација препознаје равноправност знаковних језика са говорним језицима.

Важан сегмент у знаковним језицима је дактилологија, односно ручни алфабет. Он може бити једноручни, дворучни и комбиновани. У Србији се користи комбиновани ручни алфабет, у коме су слова приказана различитим положајем прстију једне или обе руке.

Знаковни језик нема писану форму.

У знаковном језику знак је обавезно пропраћен мимиком и позицијом и покретима тела. Оно што су у говорном језику интонација, интензитет гласа и сл, у знаковном језику су изражајност лица и тела. Веома често ови елементи имају функцију да означе разлику у значењу онога што је изречено.

Српски знаковни језик се може научити, једнако лако или тешко као било који други језик. Ипак, у Србији се знаковни језик не изучава на универзитетима као што је то случај са другим језицима.

Знаковни језик није универзалан, што значи да свака земља има свој знаковни језик. Чак и унутар једне земље постоје разлике у одређеним знаковима тј. Постоји много локализама. Осим националних знаковних језика постоји интернационална знаковна комуникација, која није језик већ је начин споразумевања који се рађа у комуникацији између глувих особа које користе различите знаковне језике. Основа интернационалне знаковне комуникације је амерички знаковни језик (АСЛ) и користи се на званичним међународним скуповима, као што су Скупштина Међународне федерације глувих, омладински кампови, конференције на међународном нивоу, итд.